Kolači sa jogurtom uvek imaju neku posebnu mekoću. Nisu zahtevni, ne traže mnogo posuđa ni vremena, a svaki put ispadaju jednako dobro. Kad se spoje jogurt i kakao, dobije se onaj miris i ukus domaće kuhinje koji uvek greje. To je onaj tip kolača koji praviš kada ti treba nešto jednostavno, bez komplikacija, ali s dušom.
Ovaj kolač se priprema brzo, gotovo dok voda za kafu proključa. Sastojci su skromni, ali kad se pomiješaju i ispeku, pretvaraju se u mekanu, aromatičnu masu koja podseća na čokoladni biskvit, samo lakši i mirisniji. Kora je tamna, elastična i lagano vlažna, a miris kakaa ispunjava celu kuću.
U mnogim porodicama upravo je ovaj kolač bio prvi koji su deca učila da prave. Nema greške, nema ni dugog čekanja da se ohladi – često se jede još topao, sa kašikom džema od kajsija ili posut prah šećerom. Neki ga preliju glazurom, neki preseku na pola pa premažu kremom, ali i u svojoj najjednostavnijoj verziji ima sve što jedan pravi domaći kolač treba da ima: miris, teksturu i onu toplinu koja ostaje posle svakog zalogaja.
Ono što ga čini posebnim je i to što je zahvalan – može da stoji nekoliko dana i da ostane sočan. Jogurt mu daje vlagu, a kakao dubinu. I svaki put kad ga napraviš, pomisliš isto: „Treba češće ovako nešto jednostavno da pravim.“
Sastojci za kolač od kakaa i jogurta
- 3 jaja
- 200 g šećera
- 1 vanilin šećer
- 120 ml ulja
- 200 ml jogurta
- 250 g brašna
- 3 kašike kakao praha
- 1 prašak za pecivo
- prstohvat soli
Po želji: malo ruma, cimeta ili kašika džema za aromu.
Neki dodaju i šaku seckanih oraha, ali originalni recept je sasvim dovoljan — jednostavan i savršeno izbalansiran.
Priprema testa
U većoj činiji umutiti jaja sa šećerom i vanilin šećerom. Nema potrebe za mikserom — ručna žica ili viljuška sasvim su dovoljne. Kad masa postane svetla i blago penušava, dodaj ulje i jogurt. Jogurt je ono što ovom kolaču daje mekoću i sočnost, zato nemoj koristiti light verzije — običan, punomasni je najbolji.
U drugoj posudi prosejati brašno, prašak za pecivo, kakao i prstohvat soli. Lagano dodavati suve sastojke u tečnu smesu, mešajući varjačom. Masa treba da bude glatka, gusta i sjajna. Ako vidiš da je pregusta, možeš dodati još malo jogurta, ali oprezno — treba da zadrži strukturu da se lepo peče.
Kad promešaš sve, imaćeš tamnu, svilenkastu masu koja miriše na kakao i vanilu. To je trenutak koji uvek podseti na kolače iz detinjstva — jednostavni, ali puni mirisa i topline.
Pečenje
Pleh obloži papirom za pečenje ili ga premaži tanko uljem i pospi brašnom. Smesu ravnomerno razlij, poravnaj vrh i stavi u rernu zagrejanu na 180°C. Peče se otprilike 30 minuta, zavisno od rerne.
Najlepši deo je kad se po kući proširi miris. Taj spoj kakaa i toplog testa je gotovo terapijski — kuhinja odjednom postane mirna, a vreme kao da malo uspori.
Proveri kolač čačkalicom: ako izađe suva, gotovo je. Nemoj ga prepeći, jer će izgubiti mekoću. Kad je gotov, izvadi ga i ostavi da odmori desetak minuta. Gornja korica će blago popucati, a unutrašnjost ostati mekana i vlažna — baš tako treba da izgleda pravi domaći kolač od kakaa i jogurta.
Mali saveti za teksturu i ukus
Ako voliš bogatiji ukus, možeš ga preliti jednostavnom glazurom od mleka i kakaa — samo prokuvaj malo mleka sa šećerom, dodaš kašiku kakaa i kašičicu putera, i prelij po kolaču dok je još topao. Neki čak dodaju sloj džema od kajsija između dve polovine presečenog testa, pa kolač postane sličan starinskim šnitama.
Sve su to male varijacije koje menjaju doživljaj, ali osnovni recept uvek ostaje isti — mekan, jednostavan i mirisan.
Kada se kolač ohladi, gornja korica dobije finu, tanku pukotinu, a unutrašnjost ostane tamna i sočna. Nož prolazi kroz njega bez otpora i svaka kriška izgleda jednako meka. Ako ga samo lagano pospeš šećerom u prahu, izgleda sasvim dovoljno lepo da bi se poslužio i za praznik. Nema potrebe za ukrasima — njegov miris i jednostavnost su dovoljni.
Najlepši je kad se jede mlak, onako dok je još mekan i dok se u vazduhu oseća miris kakaa. Uz šolju toplog mleka, kafu ili čaj, ima onaj smirujući ukus koji te vraća u mirnije vreme. Ne treba ga mazati kremom da bi bio dobar. Jogurt u njemu radi sav posao — daje vlagu i čini da kolač ostane svež i sutradan.
Ako kolač stoji pokriven, može trajati tri do četiri dana, a svaki sledeći dan postaje mekši. Kad ga isečeš, primetićeš da se sredina blago presijava, kao da u sebi zadržava toplotu iz rerne. To je pravi znak da je kolač ispao kako treba — sočan, ali ne mokar, lagan, ali pun ukusa.
Ovaj kolač nije od onih koji traže posebnu priliku. Pravi se kad ti se jede nešto domaće i toplo, kad ti treba malo mira posle napornog dana ili kad želiš da cela kuća zamiriše na detinjstvo.
Kad ga poslužiš, nema osobe koja neće tražiti još jedno parče. I uvek ide isti komentar: “Ovo je onaj pravi, starinski.” Nema boljeg komplimenta od toga, jer upravo to i jeste — kolač kakav su pravile mame i bake, bez ikakve namere da impresioniraju, osim da usreće one za stolom.
U svakoj kući postoji neki brzi kolač koji se uvek vraća u upotrebu. Ovaj je jedan od tih. Nije glamurozan, ali je iskren. I baš zato, svaki put kad se peče, donese isti miris, isti spokoj i onaj tihi osećaj da je sve opet kako treba.
