Postoje kolači koji te osvoje mirisom već dok su u rerni. Kokos kocke su ta vrsta kolača. Jednostavne, bele, mekane i mirisne, podsećaju na sneg i na sve ono toplo što dolazi uz njega – na praznike, detinjstvo i kuhinju u kojoj se uvek nešto dešava.
Kokos kocke su toliko nežne da ih je teško preseći a da se ne mrve, a opet svaka ta mrvica vredi. Imaju onu mekanu, blago vlažnu strukturu i punu aromu kokosa koja ostaje na nepcima i dugo nakon poslednjeg zalogaja.
Ovaj kolač se često pravi “kad zatreba nešto brzo”, ali njegov ukus odaje pažnju i toplinu domaće ruke. Ima tu jednostavnost koja osvaja — ništa suvišno, ništa teško. Samo osnovni sastojci: jaja, šećer, mleko, brašno i kokos. I iz te jednostavnosti izlazi nešto što miriše kao odmor.
Najlepše kod kokos kocki je to što se ne moraš truditi da ispadnu savršeno. Mogu biti malo nepravilne, mogu imati pukotinu ili dve, ali kad ih zagrizeš, zaboraviš na sve to. Svaka je meka, mlečna i puna mirisa. Nema previše šećera, nema ni one teške masnoće, samo čista, blaga slast.
Nekad su se kokos kocke pravile za nedeljne ručkove ili kad se očekuju gosti. Danas ih mnogi prave za decu, jer ne sadrže kreme ni filove koji kvare ukus. Kad ih pospeš sitnim kokosom, izgledaju kao male snežne kocke — jednostavne, a opet svečane.
Sastojci za Kokos kocke
Za biskvit:
- 4 jaja
- 200 g šećera
- 1 vanilin šećer
- 100 ml ulja
- 200 ml mleka
- 250 g brašna
- 1 prašak za pecivo
Za preliv:
- 500 ml mleka
- 100 g maslaca
- 100 g šećera
- 100 g kokosa
Za posipanje:
- 150 g sitno mlevenog kokosa
Priprema biskvita
U većoj činiji umutiti jaja sa šećerom i vanilin šećerom. Kad masa pobeli i postane penasta, dodati ulje i mleko pa lagano promešati. U drugoj posudi prosejati brašno i prašak za pecivo, pa postepeno dodavati u smesu. Sve lagano sjediniti varjačom dok se ne dobije glatko, svetlo testo koje se sporo sliva s kašike.
Pleh srednje veličine obloži papirom za pečenje i prelij pripremljenu smesu. Poravnaj površinu i stavi u zagrejanu rernu na 180°C, da se peče oko 25 minuta, dok biskvit ne porumeni po ivicama i dobije blagu zlatnu boju.
Dok se kolač peče, po kući se širi onaj prijatan miris vanile i mleka. U tom trenutku već znaš da će biti dobar, jer sve deluje tako poznato i toplo — kao kad se u detinjstvu čekalo da mama otvori rernu i pusti da malo pare izađe.
Kad je kolač gotov, izvadi ga iz rerne i ostavi da se malo prohladi. Neka bude topao, ali ne vreo — tada najbolje upija preliv.
Priprema preliva
U šerpi zagrej mleko, dodaj šećer i maslac i mešaj dok se maslac potpuno ne otopi. Zatim dodaj kokos i nastavi da kuvaš još minut-dva, dok se ne sjedini. Treba da bude tečan, ali da se na površini vidi lagani trag masnoće.
Ovaj preliv je ono što daje kolaču njegovu karakterističnu sočnost i miris. Kad ga sipaš po biskvitu, mleko polako ulazi u testo, a kokos ostaje na vrhu, stvarajući mekanu, blagu koricu.
Spajanje i završna obrada
Kad se kolač prohladio, iseci ga na jednake kocke. Svaku kocku pomoću kašike ili četkice obilno prelij toplim prelivom. Nemoj žuriti — pusti da svaka upije koliko može. Na kraju, dok su još blago tople, uvaljaj ih u suvi kokos i poređaj na tacnu.
Posle nekoliko minuta kokos će se uhvatiti i stvoriće tanki sloj bele, pahuljaste površine. Kolač tada izgleda kao sneg pod prstima, mekan i nežan.
Kod ohlađenih kokos kocki, na površini se stvori tanka, meka korica od kokosa, a unutrašnjost ostane sočna i mirisna. Svaka kocka se lako seče i drži oblik, ali čim je zagrizeš, sve se topi — mleko, kokos i testo se pretvaraju u savršeno ujednačenu mekoću. Nema težine, nema masnoće, samo lagana, topla slast koja ne zamara.
Miris kokosa ostane u prostoru još dugo nakon što se kolač ohladi. To je onaj miris koji podseća na čistoću i spokoj, na porodične nedelje, na čaj i ćebe. I svaki put kad ga osetiš, znaš da je u kući sve na svom mestu.
Najlepši je kad se jede sledećeg dana. Tada mleko potpuno prožme testo, a kokos postane deo svake pore. Ako ga držiš pokrivenog, može trajati i nekoliko dana bez da se išta promeni — naprotiv, vremenom postaje još bolji.
Kada ga poslužiš, ljudi ga uvek uzmu bez mnogo priče. Nema potrebe da objašnjavaš šta je — svi ga poznaju. Kolač koji miriše na dom i jednostavnost, na ono vreme kada su se kolači pravili samo da bi kuća imala miris.
Kokos kocke ne privlače izgledom, već osećajem. Nisu razmetljive, ne traže pažnju, ali ostaju upamćene. Imaju tu tišinu i blagost koju nosi samo starinski recept — onaj koji ne pokušava da bude savršen, već iskren.
Kad ih jedeš, imaš utisak da su nastale iz nečeg mnogo većeg od sastojaka — iz mira, strpljenja i domaće topline. I možda zato, bez obzira na sve moderne torte i glazure, ove male bele kocke nikada nisu izgubile svoje mesto. Uvek se vraćaju, tiho, ali sigurno, na svaki sto.
