Miris kuvanog mleka i vanile uvek probudi uspomene na detinjstvo. Jedan od onih mirisa koji zaustavi vreme, vrati slike iz kuhinje dok baka meša krem i stavlja kore u rernu. Krempita je upravo takva poslastica — jednostavna po sastavu, ali neponovljivo bogata u ukusu. U starinskoj verziji pravi se bez pudinga i veštačkih dodataka, samo od jaja, mleka, brašna i prave vanile. Ovaj recept donosi onaj autentični ukus domaće kuhinje kakav se više retko nalazi u poslastičarnicama.
Tajna pravog ukusa
Kod krempite je najvažniji fil. On mora biti gust, svilenkast i pun ukusa vanile. U modernim receptima često se koristi prašak za puding, ali pravi majstori znaju da se najlepša krempita kuva polako, na pari, od žumanaca i šećera. Pravi domaći fil ima zlatnu boju i miriše na mleko i maslac, a ne na industrijske arome. Kad se ohladi, postaje čvrst, ali ne težak — topi se čim dotakne nepce.
Važno je i da mleko bude punomasno, jer daje bogatiju teksturu. Ako koristite obrano mleko, fil može biti previše lagan i bez dubine. Neki dodaju i malo slatke pavlake u fil, ali tradicionalna varijanta ostaje najčistija: mleko, jaja, šećer i vanila.
Kore koje krckaju pod viljuškom
Krempita se pravi sa dve tanke kore od lisnatog testa. Nekada su se te kore razvlačile ručno, danas se najčešće koristi kupovno lisnato testo. Ipak, da bi rezultat bio savršen, potrebno je da se testo peče na visokoj temperaturi, kratko, dok ne porumeni. Kore moraju biti lagane, ali hrskave, da se čuju pod viljuškom kada se preseče komad. Ako se testo prepeče, postaje tvrdo, a ako se nedovoljno ispeče – upije vlagu iz fila i izgubi oblik.
Kada se donja kora stavi na dno posude, preko nje ide topli fil. Tada počinje pravo strpljenje – fil mora da se ohladi i stegne pre nego što se doda gornja kora i šlag. Taj trenutak mnogi preskoče iz nestrpljenja, ali upravo to razlikuje savršenu krempitu od prosečne. Samo strpljivost donosi onaj uredan, čist presek i izgled kao iz domaće poslastičarnice.
Sastojci
Za kore:
- 2 lista lisnatog testa
- malo brašna za posipanje
Za fil:
- 1 litar punomasnog mleka
- 8 žumanaca
- 6 belanaca
- 250 g šećera
- 2 kašike brašna
- 2 kašike gustina
- 1 mahuna vanile (ili 2 kašičice vanilin ekstrakta)
- 50 g putera
Za završni sloj:
- 250 ml pavlake za šlag
- 1 kašika šećera u prahu
Priprema fila po starinskom receptu
U veću šerpu sipajte mleko i stavite ga da provri zajedno s mahunom vanile. U drugoj posudi umutite žumanca sa šećerom, pa dodajte brašno i gustin. U tankom mlazu ulijte vrelo mleko, neprestano mešajući, a zatim vratite sve na šporet i kuvajte dok se ne zgusne. Važno je da fil ne proključa, jer bi mogao da se zgrudva. Kad se zgusne, sklonite ga s vatre i umešajte puter.
Ostavite da se fil ohladi do sobne temperature, pa lagano dodajte sneg od umućenih belanaca. Mešajte lagano, da fil ostane penast i vazdušast. Ovako pripremljen fil je savršen – lagan, a opet čvrst, mirisan na pravu vanilu.
Pečenje i slaganje
Lisnato testo razvucite i ispecite dve kore na papiru za pečenje. Svaku izbockajte viljuškom da se ne podigne previše. Donju koru stavite u dublju tepsiju, premažite je toplim filom i poravnajte. Ostavite da se hladi najmanje 3–4 sata, a najbolje preko noći.
Kada se fil potpuno stegne, umutite šlag i premažite ga preko fila. Preko šlaga stavite gornju koru, koju ste prethodno isekli na kvadrate. Tako će se kolač lakše seći, a fil neće izlaziti.
Savet iskusnih domaćica
Krempita ne voli žurbu. Ako je isečete dok je fil još topao, sve će skliznuti. Zato se pravi dan ranije, a seče sutradan. Nož uvek treba da bude tanak i oštar, umočen u toplu vodu pre svakog reza. Šećer u prahu se dodaje tik pred serviranje da ne povuče vlagu i ne napravi tamne fleke po gornjoj kori.
Ako želite mekšu varijantu, gornju koru možete zameniti slojem šlaga, a ako volite tradicionalni izgled – ostavite je hrskavu, posutu tankim slojem šećera u prahu. U svakom slučaju, krempita po ovom receptu miriše na dom, detinjstvo i one nedeljne ručkove kada se znalo da desert dolazi na kraju.
Zašto volimo starinski recept
U vremenu brzih recepata i gotovih praškova, starinska krempita ima dušu. Nije instant, ali je vredna svakog minuta. Svaki korak, od kuvanja mleka do slaganja kora, vraća osećaj zadovoljstva što nešto pravite s pažnjom. Kada se ohladi i preseče, svaki sloj ostaje uredan – donja kora tanka i hrskava, fil svetložut i punog mirisa, šlag lagan, a gornja kora krcka pod zubima.
Ovo je desert koji ne treba menjati. Ne zato što ne postoji savremenija verzija, već zato što nijedna ne može da zameni onaj osećaj topline i tradicije. Krempita po starinskom receptu nije samo kolač – ona je uspomena u obliku ukusa.
