Miris jabuka i cimeta uvek nekako prizove tišinu popodneva. Onu toplu, mirnu tišinu koja nastane kad se iz kuhinje širi para iz pećnice, a cela kuća diše istim ritmom. Takav mir može da stvori samo starinski kolač sa jabukama. Nije mu potrebna posebna dekoracija, nema glazuru ni skupe sastojke. Sve što ima jeste jednostavnost i onaj poznati ukus koji vraća u detinjstvo.
Nekada je ovaj kolač bio najčešći gost na stolovima. Pravio se i kad ima i kad nema svečane prilike. Jabuke su bile dostupne svuda, a recept je bio toliko poznat da se prenosio bez papira, iz glave. I uvek je uspevao. Po tom mirisu su se deca vraćala kući iz škole, a komšije su svraćale „samo da probaju jedno parče“.
Posebna čar ovog kolača je u tome što ne traži savršenstvo. Nije važno da li su jabuke rendane sitno ili krupno, da li ima malo više cimeta ili manje ulja — uvek ispadne dobar. Kad se ispeče, gornji sloj postane blago hrskav, sredina ostane sočna, a donji deo upije sav sok od jabuka. Taj spoj daje onaj poznati ukus koji nikada ne može da se zaboravi.
Najlepše od svega je što je sve jednostavno: nekoliko sastojaka, par koraka i malo strpljenja. I dok se peče, cela kuća zamiriše na cimet i šećer. Taj miris ne može da zameni nijedna moderna poslastica. On je miris doma.
Sastojci za starinski kolač sa jabukama
Za ovaj kolač ne treba mnogo, a gotovo sve što ti treba već imaš kod kuće:
- 4 veće jabuke (oko 700 g, najbolje kiselkaste sorte poput ajdareda ili zlatnog delišesa)
- 200 g šećera
- 200 g brašna
- 100 ml ulja
- 100 ml mleka
- 3 jaja
- 1 prašak za pecivo
- 1 kašičica cimeta
- 1 vanilin šećer
- korica pola limuna
- prstohvat soli
Ako želiš bogatiji ukus, možeš dodati i šaku seckanih oraha ili kašiku suvog grožđa, ali kolač je podjednako dobar i bez toga. Sve je stvar trenutnog raspoloženja.
Priprema testa
U većoj činiji razbij tri jaja, dodaj šećer i vanilin šećer pa sve ručno izmuti žicom ili viljuškom. Nije potrebno da bude penušavo kao za tortu – dovoljno je da se šećer otopi i da masa postane glatka. Dodaj ulje, mleko i narendanu koricu limuna, pa sve još jednom promešaj.
U drugoj posudi pomešaj brašno s praškom za pecivo, prstohvatom soli i cimetom. Zatim suve sastojke lagano dodaj u tečnu smesu, mešajući varjačom dok se sve ne poveže. Testo će biti nešto gušće nego za palačinke, ali mekano i lako za mešanje.
Jabuke – duša kolača
Jabuke oljušti i narendaj na krupno rende. Ako su vrlo sočne, možeš ih blago ocediti, ali ne previše – njihov sok daje kolaču sočnost. Dodaj kašiku šećera i malo cimeta, promešaj i ostavi ih nekoliko minuta da puste sok.
U ovom trenutku cela kuća već miriše. Ako voliš puniji ukus, dodaj malo oraha u smesu s jabukama. Taj spoj jabuke, oraha i cimeta ima nešto posebno – kao da svaki put podseti na nešto poznato, mirno i lepo.
Slaganje i pečenje
Pleh podmaži uljem i pospi brašnom ili obloži papirom za pečenje. U pleh sipaj polovinu testa, poravnaj, zatim ravnomerno rasporedi narendane jabuke, pa preko njih prelij ostatak testa. Nema potrebe za savršenim slojevima – upravo ta nepravilnost daje kolaču domaći izgled i šarm.
Peći u zagrejanoj rerni na 180°C oko 35 minuta, dok površina ne porumeni i kuća ne zamiriše onako kako samo kolač s jabukama ume da miriše. Ako nisi siguran da li je gotovo, probaj čačkalicom – treba da izađe čista.
Kad je kolač gotov, izvadi ga iz rerne i ostavi da se prohladi desetak minuta. U tom trenutku gornja korica lagano puca i pravi one fine neravne šare koje su znak pravog domaćeg kolača.
Kad se ohladi, možeš ga posuti tankim slojem šećera u prahu. Nije obavezno, ali daje onaj fini izgled i blagu slatkoću na površini.
Kad se kolač ohladi taman toliko da možeš da ga presečeš, nož prolazi lagano kroz gornju koricu i otkriva miris jabuka koji se mešao sa cimetom i vanilom. Donji sloj je mekan, taman koliko treba, sredina sočna i puna sitnih komadića jabuke, a gornji deo ima tu laganu zlatnu boju koja mami pogled. Nije savršen, i upravo u tome je njegova lepota — svaka kriška ima svoj oblik, svoju teksturu i svoj karakter.
Najlepši je kada se jede mlak, uz čašu hladnog mleka ili šolju toplog čaja. U tom trenutku, dok para još blago izlazi iz kolača, miris jabuke i cimeta ispuni prostor, i čini da sve oko tebe na trenutak stane. To je onaj osećaj doma koji se ne može zapakovati ni opisati — samo osetiti.
Ovaj kolač je posebna vrsta utehe. Pravi se kad je hladno, kad napolju duva vetar, a u kuhinji gori svetlo i neko tiho svira radio. Nema tu buke ni komplikacija — samo jednostavni sastojci i toplina rerne. Kad ga jednom napraviš, zapamtićeš ga zauvek, jer nije to samo kolač od jabuka. To je ukus detinjstva, slika bakinog stola, i onaj trenutak kada si bio siguran da je sve na svom mestu.
Ako ga napraviš za goste, svi će reći da je “kao nekad”. Ako ga napraviš za sebe, shvatićeš da ti nije potreban poseban povod. Nekad je dovoljan samo miris cimeta da popravi dan.
Kolač može da stoji danima i da ostane sočan. Svaki sledeći dan bude čak i bolji, jer jabuke puste još malo soka, a testo ga upije i omekša. Nema potrebe da ga greješ — sobna temperatura mu najviše prija. I što duže stoji, to više dobija onu poznatu, blagim karamelom obojenu aromu.
Nije važno da li ćeš ga iseći na kocke, na trougliće ili samo prstima odlomiti komad dok stojiš pored tepsije. Kolač sa jabukama nikad nije tražio da bude savršen. Dovoljno je da bude iskren.
